.. ulicu čika Jove mrak prekriva na jedan poseban način... ili se to samo tako čini... kao zavesa na kraju prestave.... prvo polako... a onda odjednom kao da zaista padne... I... tako svako veče... uvek slučajno ona se nadje u toj ulici... i uvek misli na njega.... I ovaj put je maštala kako on, kao glavni glumac stoji na sredini ulice i klanja se publici, a njoj kao slučajno namigne... I baci joj ružu... pa zavesa padne... i kad padne.... ona se povuče u svoju sobu, a on napušta obožavaoce, novinare... onu koja večito visi na njegovoj ruci i....
I gle, eno ga.... baš kao u njenoj mašti... i gle, i ona je tu... samo ne sa rukom u njegovoj već... kako se čini... oni glume scenu svadje... I on je krajičkom oka vide... I ona njega svojim perirernim... . I... srce joj toliko jako zakuca da nije mogla više da bude u njihovoj blizini... večeras ni zavesa nije bitna... pomisli ona... Stići kući.... stišati ovu buru... Uletela je u kupatilo... skinula se drhteći i stala pod tuš... pustila je da joj vrela voda odnosi sav onaj višak adrenalina... da je smiruje... voda... vrela... na granici bola... udara krupnim kapima po njenoj beloj koži... onda kad utrne... onda joj se kapi učine kao milovanje... i tako... atom po atom naboja nestaje iz nje... i ona izlazi iz pare.... i obmotava peškir oko tela....
I... taman u tom času... zazvoni... i ona otvara bez pitanja... jer zna koliko mu vremena treba da se otrese....
Molim te, ljubavi, daj mi samo tvoje ruke... parazfrazira Begbedea... Planiram noćas da spavam medju njima....
I on je onako vrelu spušta u postelju... pokriva je.. kao dečak.. nežno i u tom času potpuno nevino... Leže pored nje... i samo pruža svoje ruke... jer njena želja je za njega vrhunsko zadovoljstvo...
Pustiće je da spava medju njima....
Нема коментара:
Постави коментар