уторак
RITAM DANA: Noć kad za šankom bude stajao Bog
RITAM DANA: Noć kad za šankom bude stajao Bog: Spreman si da skupo platiš samo za taj trenutak kada će vam se usne približiti kao ljubavnicima. Nećeš da spavaš sa njom samo bi hteo da o...
Noć kad za šankom bude stajao Bog
Spreman si da skupo platiš samo za taj trenutak kada će vam se usne približiti kao ljubavnicima. Nećeš da spavaš sa njom samo bi hteo da ona bude tu, da trpiš njenu vanzemaljsku privlačnost. Ljubavnici su nežni. Odbijaš da staviš prezervativ kada si sa T. Zato nikad ne vodite ljubav....
Onda je to počelo da joj se sviđa, zubi koji joj grickaju usta osetljiva na pljuvačku sa mirisom votke, pa sad ona uvlači jezik u tvoja meka usta, i poljubac postaje sve dublji, usna penetracija u kojoj tvoj jezik postaje k.., liže joj obraze, vrat, oči, ukus, stenjanje, uzdasi, zagolicana želja. Stop. Zaustavljaš se da bi joj se osmehnuo na centimetar od njenog lica, znati čekati, gustirati, usporiti i ponovo početi. Treba reći stvari onakve kakve jesu: jedan poljubac ponekad je lepši od tucanja.... (F. Begbede)
Nije sve onako kako izgleda. Pa ni ovo nije isečak nežnosti. Ni prostitutke više nisu što su bile. Ili su najzad postale pravi dečački san? Ili dokaz da novac menja sve - pa i najstarije pravilo - da je poljubac najveća nežnost ljubavnika? Da zato prostitutke samo usne ne daju - jer ih čuvaju za one koje vole. Ali, sve ima svoju cenu, pa i poljubac.
Kako si proživeo život, dečače? - pitaće jednog dana Bog.Samo će ga nešto preseći ispod rebara.
Dečače, reći će ti Bog.
Dečaci ne umiru, ovo mora da je greška, pomislićeš ti. Toliko toga još treba da uradim, jer ja sam još uvek samo dečak. Stari šeret Bog, samo će se jednom stranom usana osmehnuti. Jer, nećeš ti biti ni prvi ni poslednji koji je poverovao u priču o Petru Panu. I nikad nisi pokušao da saznaš a šta je bilo posle sa njim? Kad su deca iz priče odrasla, a Zvončica završila na kauču nekog dobrog terapeuta. Da se izleči od sindroma dobre vile.
Čitao si onako kako ti se prohtelo. Gradio si igralište samo za sebe. Prividno velikodušan, puštao si na njega poneke drugare, kojih je vremenom bivalo sve manje. Dečaci su večiti strašljivci. Preplašeni od života, od odgovornosti, od neuspeha, od samostalnosti. Oni nemaju istinskih želja, jer se boje da bi im se mogle ostvariti. Boje se da ne izgube slobodu, a istinski je nikada nisu ni imali. Zavisnici od tuđeg divljenja, od potrebe da u svačijim očima budu savršeni, guraju od sebe svakoga ko iole dublje uđe u njihov prostor. Dečaci probleme rešavaju na dečiji način: pobegnu. Nikad nije dilema, recimo... želim li dete sa njom, želim li da napredujem na poslu... Dilema je - želim li da ostanem sa tom ženom, treba li meni veća odgovornost...
Na svom igralištu, dečače, jednog dana ćeš zateći neki besprizoran svet. Jer, najbolji drugari će se poženiti, dobre drugarice naći one koji se nisu plašili da ostanu pored njih. Neki levi poznanici i neke žene, devojčice, precvale, naseliće tvoj svet. I, znaš li o čemu ćete pričati? O nekim prošlim danima, o nekim zelenim livadama na kojima ste bili mladi kao jeleni hitri, mada ste, u vreme kada ćete se toga prisećati, već davno muku mučili sa kostoboljom. Postaćete matori cinici, od kojih su svi odavno digli ruke. Dajem vam jednokratnu kartu u jednom pravcu, brže nego drugima jer mi postaje bljutavo da gledam u šta se pretvarate. Bivše devojčice i bivši dečaci, autistični naspram realnog sveta, pajaci sa razmazanom šminkom, naslonjeni na neki šank, kukate i psujete me, kako sam bio nepravedan prema vama, kako su vas sve lepe stvari mimoišle, da ste sve mogli vi, samo sam vas ja mrzeo. Toga se, naravno, setite, tek kad vam se sve karte iz rukava prospu.
Jednog dana, shvatiš da nemaš ispod čega podvući crtu. Gde si bio? Šta si radio? Za koga si spreman poginuti bio? Nemaš odgovor ni na jedno od ovih pitanja. A i kako bi. Mogao si biti na svakom mestu ovog sveta, ali ako nisi imao topli dom, ako nikada nisi savio istinsko gnezdo baš za onu za koju bi bio spreman i da gineš, onda nisi nigde bio. Sve žene sa kojima si cepkao godine, sve one zbog kojih nisi bio spreman da srce prostreš ne bi li ona u njemu postelju spremila, sve one su samo jeftina scenografija. Varljiva slika da nisi drugačiji od onih koji su rasli, i gradili ognjišta.
Nije ni beg, a kamoli Bog cicija. Barem jednom u životu pošalje svakom jednu pravu, istinsku ljubav. Jednu kap vode koju i ispod jezika da staviš, ne bi je progutao jer bi ti kao sveta vodica u ustima bila. Ako nisi gradio dom za nju, onda ni na pitanje šta si radio odgovor nemaš. Gde si bio? Šta si radio? Za koga bi ginuo? Ako si pustio da jedan andjeo zbog tebe pati, jer si mislio da je život tričava igrarija, grdno si se ogrešio o sebe, dečače. Život jeste igra, ali pravila su davno zapisana, i jednaka za sve. Ono što je trebalo da naučiš jeste da rasteš tako da sazrevanjem gradiš svoj način, i da se po tome razlikuješ od ostalih, a ne da se plašiš i pljuneš iz straha na sve, pa i na mene.
Hoćeš reći da izmišljam? Hajde - jedan mali izazov -podvuci, mangupe, crtu ispod prethodnih mesec dana. Kakvi su ti dani bili? Koliko si samovao okrećući stvarnost prema sebi, umesto sebe prema stvarnosti? Koliko je istinske nje bilo u tvojim danima? Koliko istinskih poljubaca i ljubavi koja ne traži prezervativ, jer je čista i samo tvoja? Koliko puta si pomislio da je lepša od svake najskuplje prostitutke, jer njenu ljubav nema cenu? Ili si baš zato što je tako jednostavna, i ne traži ništa, osim tebe pokraj sebe, sebe ispod tvojih krila, zaboravio koliko je vredna? Da li si postao zaista toliko bahat i samoživ da si i nju počeo da vrednuješ samo prema etiketi i tome koliko tvoja cena raste kada je ona kraj tebe? Da li si sebe davao svetu ili si svet pokušavao da prostreš pod svoje noge?
Stani, stani, derane, nisam te pitao koliko si se putao klanjao pred publikom? Sećaš se, oni se posle predstave uvek pokupe i odu. U svoja gnezda, pokraj svojih golubica. Tvoja golubica, za to vreme negde je kvasila svoja bela krila suzama. Nisam ja bez ikakvog smisla dao baš vama, da gradite a golubicama da unesu toplinu. Koliko god je tvoja belorepa pokušavala da ogreje gnezdo, nije imala gde. I nije imala koga. Jesi li se sabrao? Ne, neću da gledam šta je sa tvoje strane hartije. Ja samo jednom naplaćujem račun, a retkima, kao tebi danas, eto sam dobre volje, pružam priliku da naprave generalnu probu. Jesi li zadovoljan onim što vidiš pred sobom? Ne znaš? Još ću te jednom pitati - gde si bio? - šta si radio? - za koga si poginuti spreman bio? Ako na ovo sebi ne umeš da odgovoriš, razmisli, jesi li srećan? Vredi li sve i ima li smisla?
Sada zaista moram da idem. Znaš, kao i ti i ja samo dva oka u glavi imam. Jednim okom gledam svet, a drugim gledam čoveka. Zato, saberi se i oduzmi, dečače. Jesi li spreman da postaneš čovek, pa da poslednje pitanje, koje te jednog dana, kao i sve, uostalom, čeka, ne bude - Kako si proživeo život, dečače? nego Kako si proživeo život, čoveče? To ipak, ima mnogo više smisla...
Skloni novčanik, dečače. Ionako ćemo se jednog dana presabirati ti i ja. Dotle, ovo piće, računaj, kuća časti...
Пријавите се на:
Постови (Atom)