Нова година. Неко је ставио граничник између 31. децембра и 1. јануара, бришући прошло, дајући шансу новом. Барем ја тако у последњих неколико година доживљавам овај празник. Као затварање круга када реп реферише глави шта се све низ кичму спустило тих 365 дана, и када глава разврставши приче одлучи које више не треба настављати, које су успешно приведене крају, које треба у наредној години довршити, а које су потпуно нове и спремне за почетак... И то опет пусти низ кичму, склопи своје мудре очи и чека да реп након исто толико или дан више поново поднесе извештај. Ово је била доста добра година. Научила сам како се живот чисти од људи који не треба да су у њему. Оштро и прецизно, без сентимента, без гриже савести, јер знам да сам са своје стране учинила максимално да спасем, а кад је изгубило смисао, једноставно пресекла. Након тога ушло је у мој живот неколико драгих људи за које у пређашњој гужви није било места, и још већи простор добили су они који су читавог живота ту, срасли са мном и ја са њима, толико да чак и тишине једни других препознајемо. Осетила се поново живом и спремном да наставим живот не само као хладни ум и извршно тело - већ као ја, Мерима, она која се у једном трену повукла, сакрила, заклонила нежна и крхка, шашава и лепршава. Таква се опет појавила, али не док нисам очистила силне слојеве у себи. Док нисам почистила и отворила прозоре душе да излети што више не треба да буде тамо, да се на своје место постави оно што треба у слој сећања да оде. Започела нови круг учења - који ће се преносити и на следећу, а можда и још једну годину, јер тако треба - а ја упркос свим тешкоћама одустала нисам. Почела да пишем књигу од које сада на крају године одустајем - јер то није моја прича, али сам себи доказала да могу, и да само треба да скупим храброст и да кроз своју призму погледам и нађем праву и истинску инспирацију. Што се материјалних ствари тиче - мислим да сам завршила све што је било у мојој моћи, а што довршено није томе је трасиран пут и већ се зна наставак у следећој години. Дужна новаца никоме нисам, дужна времена неког вероватно некима јесам, али то су приче које ће се наставити и у следећој години, то време сам дужна оним мојим најдражима, па ћу се трудити да више са њима будем. Никакве терете и лоше приче из ове не желим да преносим преко црте. Никакве започете приче, ма колико тешке и мучне биле нећу да ме 1. јануара у зору сачекају. Ако је њихово решавање зависило од мене, решила сам их. Ако се још мало парају уместо да се шију, то значи да ја на њих ни имала утицаја нисам. ПРОБЛЕМИ КОЈЕ НЕ МОГУ ДА РЕШИМ НИСУ МОЈИ ПРОБЛЕМИ. Многе сам ствари изрекла ове године, неке су биле пријатне, неке су болеле, али сада сам мирна. Немам онај горак осећај недореченог и скрајнутог за нека, назови лакша времена. Нема лакшег времена за тешке ствари. Кад треба сећи, сеци, кад треба рећи реци. Лоше пливам у недореченом. Нешто између, нешто у зраку, нешто што удара у чело... не волим то нешто. Могу једно време да живим са тим, али ако се сувише дуго развлачи кроз мој простор... једући моје време, кажем -мало сачекам -сечем. Тако то ја радим. Многе смо приче доумили и успели да отворимо и покренемо. Што је добро. Разбили смо неке заблуде, исправљали крива размишљања, потврђивали вредности. Хвала онима који су помогли да ја средим своје и који су дозволили да са њима отворим њихове џакове. Многе смо терете носили на плећима, многе смо бесмислице побацали, многе смо лепе ствари из таме вратили на светлу страну. Мислим да је то добро. Ова је година била прочишћавајућа и за најближе око мене. Знаће они и препознаће се. Можда ће их ова прича подсетити на то како су и они велике ствари ове године урадили, а ја била сведоком, па, ето тако знам и поносим се њима, као и собом... Још читав један месец је пред нама. Ако сам шта заборавила, довршићу. Направићу план за следећу, шта желим, шта треба да наставим, а шта треба да довршим. Очистите мисли и душу од сувишног, пресеците оно што вас мучи, посклањајте поштапалице - јер ново, боље, лепше или барем једноставније ствари и опуштенији људи неће доћи на неред. И, само опуштено, ствари ће се дешавати онако како треба да се дешавају. И све ће бити добро. Јер, све и јесте добро. Хвала онима који јесу у мом личном кругу и због којих је мој живот богат и леп. И, ако не стигнем сваком сваки дан да кажем хвала, имајте то негде у мислима. Да све што сам урадила и уредила - ево, држаћу се само ове године - не бих могла да није било вас. Враћам се на добре руке које нам не дају да паднемо - будите и бићу... То је једна од битних поставки или боље речено једна од ствари која ће се свакако наћи на листи и за следећу годину. Остало... отом, потом... овим сам само хтела да вас мало боцнем за подвучете своје црте, да средите фиоке и полице, и да схватите колико тога се лепог десило у години на измаку, а да нисте ни свесни. Чак и најружније ствари, са ове дистанце, имају свој позитиван исход. И... овде бих овој причи некако дала да се смири... Кад саберем, беше то лепа година...

NOVA PRIČA